„Кроз мултилатералне концепте сарадње, Црна Гора настоји да остане у оквирима солидарности, разумијевања, компромиса и кохабитације, те јачању комуникације унутар међународних организација“, нагласио је премијер у техничком мандату Дритан Абазовић јуче на Министарској конференци Франкофоније, док ће данас присуствовати 18. Самиту Франкофоније, заједно са бројним свјетским лидерима.
Говорећи о сарадњи између Црне Горе и Француске Абазовић је између осталог рекао да је на пољу промоције и учења француског језика, у Црној Гори у плану да се по први пут покрене двојезична настава на француском и црногорском језику у једној од црногорских гимназија, као и настава француског језика у државним вртићима.
И док у Црној Гори и даље тиња јаз због језика који се формално користи, иако је опште познато да „црногорски“ језик лингвистички не постоји, настоји се да се у гимназијама настава одвија и на француском, што не би било спорно уколико би постојала и гимназија у којој деца слушају наставу на свом матерњем, српском језику.
Подсетимо, пре четири године постојала је иницијатива за доношење закона о црногорском језику коју је здушно подржао измишљени декан измишљеног Факултета за „црногорски“ језик и јужнословенску књижевност Аднан Чиргић као покушај да се на насилан начин наметне црногорски језик и изврши асимилација у Црној Гори.
У члану 13 Устава Црне Горе службени језици су црногорски, српски, босански, албански и хрватски језик, а ћирилично и латинично писмо су равноправни.
-Ко зна ишта о науци, историјском току, насљеђу, зна да се на свим просторима данашње Црне Горе говорио једино српски језик (о чему говори његова језичка структура, која се уклапа у шири српски језички континуум); и зна да се тај језик, на свим просторима данашње Црне Горе, именовао једино као српски (и као народни и као стандардни, као уставна категорија – а никада као црногорски), казала је проф. др Јелица Стојановић, са Студијског програма за српски језик и јужнословенске књижевности Филозофског факултета у Никшићу за наш портал пре четири године када су покушаји да се црногорски наметне као државни језик државе Црне Горе.
Након овог Абазовићевог говора, ипак долазимо до идеје да кад француски може бити један од језика на ком се слуша настава у нашим гимназијама, онда српски мора добити исте такве, ако не и веће привилегије, с обзиром на то да већински део становништва управо тај језик говори.
Према попису становништва из 2011. године, у Црној Гори највећи број људи је одабрао српски као свој матерњи језик. Можда је добра прилика да наши политички представници траже да премијер једну од “црногорских гимназија” шта год по тиме подразумевао, намени и деци која би наставу похађала на свом српском језику.
Извор: ИН4С
